Svi smo mi pomalo ljubomorni i to je sasvim normalno ali da li smo se nakada zapitali da li ta ljubomora prerasta u opsesiju ili bolest?
Naravno da nam svima ponekad prija kad vidimo da je voljena osoba pomalo ljubomorna,ali ljubomora nije izraz prevelike ljubavi.Ljubomora potice iz osecanja duboke unutrašnje nesigurnosti. Ljubomorna osoba je posesivna jer se boji da ce biti napuštena....strahuje da ce biti iskljucena,ostavljena,zanemarena.Ta osoba nesvesno veruje da su drugi od nje privlacniji i dostojniji ljubavi...Proganja je osecanje da zapravo nije voljena i da su njeni odnosi toliko krhki i nesigurni da se zacas mogu prekinuti.....tad pocinje da izaziva sazaljenje kod drugih,i to sve u cilju samo da bi se osecala voljenom.Oseca se ugroženom jer joj se cini da je neko sa strane veoma lako može istisnuti i zauzeti njeno mesto....zato pokušava da ogranici kretanje osobe do koje joj je posebno stalo na krug onih koje doživljava kao, manje više,''bezopasne''.....e tad ljubomora prerasta u bolest....u opsesiju.Niko nema prava da nam zabrani slobodu kretanja....slobodu izbora...da odlucuje umesto nas ili da nas sputava u nasim ciljevima.....jedino ako mi to svesno ili ne svesno dopustamo.Bolesno ljubomorne osobe su veoma opasne....kako po sebe,tako i po okolinu.Takva osoba je spremna na sve samo da bi dobila ono sto misli da zasluzuje....ili da bi ispunila neki svoj hir.....a ako joj to neuspe posledice mogu biti kobne.Ljubomore se ne možemo osloboditi svesnom odlukom ili samokontrolom.Jedini nacin da je se rešimo je da zavolimo sami sebe!