subota, 30.06.2007. ♥

♥ Papir negarantuje sreću

Uvek je bilo ljudi koji su verovali da brak nije ništa bitno, da dvoje ljudi mogu da žive u zajednici i bez braka. Danas postaje sve aktuelnije pitanje: koliko je brak uopšte neophodan? Može li se i bez njega?
Ima onih koji smatraju da je brak ipak bitan. Neki tako razmišljaju zbog tradicije i zbog verovanja da je život u vanbračnoj zajednici grešan. A neki, jednostavno, smatraju da to tako treba i da su ljudi koji žive u vanbračnoj zajednici nezreli i ne smeju sebi da priznaju da je došlo vreme da se venčaju....po njima, brak je normalna zajednica dvoje ljudi, dok vanbračna zajednica, ako potraje a ljudi se nikako ne venčavaju, to nije. Postoje i ljudi koji su u braku, a smatraju da zapravo nema razlike između braka i duge vanbračne zajednice .....smatraju da se ni u njihovom životu ništa nije promenilo nakon čina venčanja, voleli su se pre, vole se i dalje, i to je to.
S druge strane, ima onih koje brak plaši. Plaši ih institucija kao takva, plaši ih da bi to što potpišu nekakav papir moglo da im od lepe veze načini dosadnu rutinu u kojoj više nimalo ne uživaju. Boje se jer im stupanje u brak zvuči kao nešto konačno.....a nikakve garancije da će vas neko zauvek voleti, ili da ćete vi zauvek voleti nekog, ne postoje. Ima i onih koje ne plaši brak, ali ne vide nikakvu poentu u njemu - dobro im je i u vanbračnoj zajednici i smatraju da je zajedništvo u glavi, a ne na papiru. Plus, tu je i nešto lakše rastajanje ako veza ne uspe..... razvod ume da se otegne, čak i kad nema ni novca, ni stana, ni dece koju bi trebalo podeliti......a raskid, mada bolan, makar može da se izvede bez birokratskog i administrativnog usporavanja stvari.
Brak ili vanbračna zajednica? Na vama je da odlučite - i jedno i drugo mogu da funkcionišu i odlično i veoma loše. Neke sredine ne gledaju blagonaklono na vanbračne zajednice......neki ljudi su jednostavno vaspitani tako da brak smatraju jedinom ispravnom zajednicom. Ako ne živite u takvoj sredini i ne smatrate da je "papir" nešto bitno, neće vam nimalo smetati da budete ni bez njega - sreća od papira najmanje zavisi...... ( osim ako se ne venčavate zbog papira )


Image Hosted by ImageShack.us

♥ 01:51 ♥ komentari (12) ♥ printPapir negarantuje sreću

četvrtak, 12.04.2007. ♥

♥ Dragi moji....

Primetili ste sigurno da vec dugo nisam pisala....postoji dosta razloga za to, ali o tome neki drugi put! Zelela sam samo da vam kazem da uzimam mali odmor koji mi je ovih dana zaista potreban, jer toliko se toga izdesavalo u mom zivotu da u neke stvari nemogu da poverujem nego moram licno da se uverim. Postoje odredjene osobe koje su spremne na sve samo da vas ubede u suprotno i da vas sprece u ostvarivanju vlastitih snova.....samo sto te osobe neznaju da se ja nikad nepredajem i nikad neodustajem.....i da neverujem vise recima nego samo delima i sopstvenim ocima!
Ja cu vas i dalje citati i komentirati.....samo sto necu biti u mogucnosti da pisem odredjeni period.....nadam se da ce te me razumeti!


Image Hosted by ImageShack.us

♥ 17:47 ♥ komentari (13) ♥ printDragi moji....

nedjelja, 25.03.2007. ♥

♥ Voz zivota

Zivot je poput putovanja vozom.... ljudi ulaze i silaze. Prilikom zaustavljanja voza desavaju se prijatna iznenadjenja. Covek prozivljava srecne trenutke ali ima i nezgoda...nesreca i zalosti.
Kad se rodimo zakoracimo u voz. Susrecemo se s ljudima za koje mislimo da ce nas pratiti tokom celog naseg putovanja. Npr. nasi roditelji. Nazalost, istina je sasvim drugacija. Kad tad, oni ce sici s voza i ostaviti nas bez svoje ljubavi, naklonosti, neznosti, prijateljstva i drustva. Medjutim, u voz ce uci druge osobe koje ce nam biti jako vazne.....to su nasa braca i sestre, nasi prijatelji i ljudi koje cemo sresti i zavoleti u svom zivotu.
Mnoge osobe koje ulaze gledaju na putovanje kao na kratku setnju. Drugi pak u svojoj voznji kroz zivot nalaze samo zalost i tugu. Ali u vozu ima i onih koji su uvek pri ruci i spremni su da pomognu onim ljudima kojima je potrebno pomoci.
Mnogi nakon svog silaska s voza ostavljaju iza sebe trajnu ceznju.....mnogi nas sunovracuju u duboku nevolju.....mnogi ulaze i silaze a da ih nismo ni zapazili.
Cudi nas sto su mnogi putnici koji su nam najdrazi negde u nekom drugom vagonu. Ostavljaju nas same u tom delu naseg putovanja. Naravno , to nas ne sprecava da na sebe preuzmemo teskoce putovanja i samoce i da ih potrazimo i da pokusamo da se smestimo u njihov vagon. Desava se i to da ne mozemo da se smestimo blizu njih jer je mesto vec neko drugi zauzeo .
I takav je zivot..... Prepun izazova, snova, mastanja, nadanja, sastanaka, rastanaka, bez ponovnih sastanaka i nikad se ti trenuci nece vratiti. Pokusajmo od svog putovanja kroz zivot da ucinimo najbolje sto mozemo. Pokusajmo da se svima iz voza budemo u miru. Pokusajmo u svakom od njih da vidimo najbolje sto je u njima. Setimo se toga da na svakom delu zivotnog koloseka, neko od saputnika moze "skliznuti" i da su mu potrebne nase simpatije i razumevanje. I nama se moze desiti da "skliznemo" s koloseka. I nadamo se da ce se naci neko ko ce da nas razume.
Najveca misterija putovanja je ta sto ne znamo kad cemo tacno izaci iz voza isto kao sto ne znamo ni kada ce da sidju nasi saputnici.....cak ni oni koji sede pored nas.
Bicu veoma tuzna kad budem morala da sidjem iz voza. Verujem da ce veoma boleti rastanak s nekim prijateljima koje sam sretala za vreme putovanja i koji su mi postali dragi. Medjutim gajim nadu da ce doci glavini kolosek.... Tada cu videti kako svi oni pristizu sa svojim prtljagom koji na ulasku u voz nisu imali. To ce me silno obradovati. Bicu srecna i zbog cinjenice da sam im pomogla da povecaju svoj putni prtljag polozivsi u njemu prave sadrzaje.
Pokusajmo da pri silasku iz voza ostavimo prazno sediste koje ce u ostalim putnicima, koji nastavljaju putovanje, buditi ceznju na lepe i prijatne uspomene.

Image Hosted by ImageShack.us

♥ 21:31 ♥ komentari (19) ♥ printVoz zivota

petak, 16.03.2007. ♥

♥ Strahovi i fobije

Svaki covek i protiv svoje volje strahuje od necega.Strahovi nas koce, sputavaju, nedozvoljavaju nam da uzivamo u trenutku....Da bi postojanje straha ukazivalo na fobican poremecaj potrebno je da strah ometa svakodnevno funkcionisanje osobe....dakle o fobiji se govori onda kada strah stvara odredjene poremecaje u ponasanju.Kada osoba koja pati od fobije dodje u kontakt, ili zna da ce uskoro doci u kontakt sa stvarima ili situacijama kojih se boji kod nje se stvaraju odredjeni simptomi kao sto su: brzo lupanje srca, gubljenje daha, drhtanje ruku i celog tela, znojenje....
Sto se mene licno tice imam par strahova a to su strah od zubara i od igle.....a imam i jednu fobiju.....GOLUBOVI!Uzasno se plasim golubova.....ostalih ptica i zivotinja ne....ali golubova....strasno!Cim vidim na ulici nekog goluba srce pocinje nekontrolisano da mi lupa, dlanovi pocinju da mi se znoje....odma gledam da li negde na zemlji ima neki kamen ili drvo da mogu da ga pogodim kako bi odleteo, da bi ja mogla da prodjem.
Sve je pocelo jos u osnovnoj skoli....drugarica i ja smo setale....golub je leteo toliko nisko da je moju drugaricu udario pravo u glavu.Videle smo da leti prema nama....ali mislile smo da ce proleteti iznad nas.I sama pomisao na taj dogadjaj tera mi strah u kosti.
Eto tako je sve pocelo....svakim danom mi se sve vise cini da golubovi lete sve nize.....neznam da li ste to primetili ali ja jesam.
Skoro svi znaju za tu moju fobiju pa me cesto zezaju kako ce me na sred centra posuti kokicama kako bi svi golubovi koji su tu doleteli pravo na mene. Vecini je to smesno ali meni nije nimalo.....mislim da kad bi se to dogodilo momentalno bi dozivela srcani udar! Sad znate kako da me se resite ako vam stanem na put!naughty
Eto toliko o mojim strahovima i toj fobiji....evo vam neke od najpoznatijih fobija.....mozda se pronadjete u njima!

Akrofobija - strah od visine
Akvafobija - strah od vode i utapanja
Aglofobija - strah od bola
Autofobija - strah od samoce (drugi naziv je i monofobija)
Filofobija - strah od zaljubljivanja
Klaustofobija - strah od zatvorenog prostora
Ksenofobija - strah od nepoznatih ljudi
Niktofobija - strah od mraka
Nekrofobija - strah od leseva
Tanatofobija - strah od smrti
Tafofobija - strah od zivog sahranjivanja

Image Hosted by ImageShack.us

♥ 20:03 ♥ komentari (18) ♥ printStrahovi i fobije

ponedjeljak, 05.03.2007. ♥

♥ Zadatak

Od Athrope sam pre neki dan dobila jedan mali zadatak koji cu sad pokusati da obavim!Treba da napisem kako je i zasto nastao moj blog.....
Evo pocecu od imena bloga....to je citata iz knjige Mali Princ "Covek samo srcem dobro vidi....ocima ne vidi najbolje".....Mislim da ovo sve govori i da dodatno objasnjenje za ovaj naslov zaista nije potrebno, jer svaka rec bi bila suvisna!Sto se tice nastanka mog bloga....oni koji me citaju od pocetka dobro znaju zasto je ovaj blog nastao i kome je posvecen....Posvecen je jednoj predivnoj osobi koja se vratila u moj zivot i koja je ostavila veliki trag u mom srcu.....osobi koja je puna zivota, nade, snova i ambicija....sigurna sam da i kad bi trazila nebi sigurno nasla divniju i nezniju osobu od njega.....sve reci su i suvise male i slabe u odnosu na ono sto on zaista jeste....morali bi prvo da ga upoznate da bi shvatili o cemu govorim.E sad,.....ovaj blog je nastao kada mi je on precutao jednu jako vaznu stvar....u tim trenutcima mi se rusio citav svet i samo ja znam sta sam tada prezivljavala....ali na kraju sve se ipak dobro zavrsilo, jer kada se kaze cela istina lakse je oprostiti i prihvatiti neke stvari.Taj period samoce i bola je daleko,daleko iza mene.....moj blog se sada razvija u jednom sasvim drugom smeru......!Moram priznati da sam par puta razmisljala da promenim opis bloga i dizajn, ali sam na kraju ipak odlucila da opis bloga necu menjati jer tu u sustini pise zasto je blog nastao i kome je namenjen,.....a sto se dizajna tice....ovaj mi je nekako tuzan i mracan, a to je totalno suprotno od onoga sto sam ja....ali odgovarao mi je u datom trenutku, u trenutku nastajanja ovog bloga......cim nadjem dovoljno dobar dizajn da zameni ovaj sigurno cu ga promeniti....do tada ostaje ovako kako je i bilo na pocetku!
Nedavno sam otvorila jos jedan blog Fashion Selection on je totalno drugaciji od ovoga ali o njemu necu puno da pisem....tako da ako vas zanima pogledajte o cemu se radi!
Ovaj zadatak dalje prenosim na Victoriu....i naravno na moje drage prijatelje koje sam imala prilike upoznati i malo bolje, a ne samo preko bloga Mystery & Tajanstvenost.....Nadam se da cete uskoro izvrsiti ovaj zadatak.....nemojte me razocarati!wave

Image Hosted by ImageShack.us

♥ 22:32 ♥ komentari (18) ♥ printZadatak

ponedjeljak, 26.02.2007. ♥

♥ ......Reci......

Koliko jednom coveku treba da pocne verovati drugoj osobi?Njenim recima.....namerama?Koliko treba opreznosti....mudrosti....vremena i snage da se ucini taj prvi korak.....korak ka otvaranju duse.Koliko vremena i kojim recima znati da je stepen poverenja postignut.Kazu da prvi poljubac pocinje ocima......i da su oci ogledalo duse..... a reci?Reci teku kao voda i nose nase emocije.....neko ih prima.....a neko ne.Reci su muzika srca i duse.
Svako od nas ima svoja iskustva....padove i uspone....neko se manje,a neko vise puta razocarao.Posle svakog razocarenja u coveku neosetno nicu cvrsti zidovi iza kojih je on...... i sve ono sto sanja...zeli i oseca,a ispred je sve ono sto zadovoljava okolinu.
A svako od nas....hteli mi to priznati ili ne..... zeli pricati o onim istinskim stvarima koja se kriju duboko u nama....jer ona i jesu ono sto smo mi.Vremenom se stice i osecaj osluskivanja reci i njihovih pravih namera.I u ovom virtualnom svetu....svetu nepoznatih identiteta....gde neznas da li razgovaras sa muskom ili zenskom osobom.....sa 20,30 ili vise godina starosti.....gde nista neznas,sem toga da li ti se neciji tekstovi svidjaju ili ne.....smo reci su te od kojih komad po komad sklapamo sliku onog drugoga.
Ono sto nam se svidja ustvari je to ono sto trazimo i zelimo......neko lepse i dublje.....neko neznije i emotivnije.....neko iskreno,ali pomalo sve to kazujemo kroz postove pricajuci ustvari o sebi.....o onom unutrasnjem u nama.....skrivenom iza zidina.....
Kad citam neciji blog,ja ustvari citam tog coveka.....on prica o sebi.....ma koliko se to pisalo u formi sale,ljubavi,bola ili svakodnevnice......ali tragovi njegove duse i njegovih zelja ostaju utisnuti u tekstovima.
Ima li iskrenost svoje granice?Ne zbog nje same......nego zbog drugih.
Kada me boli ja kazem da me boli,kada volim ja kazem da volim,kada placem ja kazem plakala sam......Neko ce se tome mozda smejati,neko pomisliti da sam luda.....ali neko ce ipak prepoznati istinu.....prihvatiti je i uzvratiti.I tada bas zbog tih trenutaka prihvatanja.....zbog tog prekrasnog i carobnog trenutka otvaranja duse,(kada nema zavidnosti,ljubomore,sumnje,pritajenih misli),ja zaboravim na sve......postanem srecna i ushicena kao malo dete jer je vredelo tragati i traziti.I vredi.......

Image Hosted by ImageShack.us

♥ 02:00 ♥ komentari (14) ♥ print......Reci......

petak, 16.02.2007. ♥

♥ .....Strah od srece.....

Samo se po sebi podrazumeva da se bojimo nesrece....ali zasto strahujemo i zaziremo od srece?Zasto iznenada postajemo uznemireni upravo onda kada za to nema nikakvog stvarnog razloga i kada, naprotiv, postoje svi uslovi da budemo srecni?
Mozda nas plasi privremenost srece jer je ljudski zivot nesiguran i povoljne prilike se lako mogu pretvoriti u svoju suprotnost......a privremenost nemozemo da podnesemo uprkos tome....ili upravo zbog toga....sto dobro znamo da je sve na ovom svetu privremeno.
Mozda se potajno pribojavamo da cemo zbog srece biti svirepo kaznjeni?Mozda pomisao na srecu kod nas skoro automatski priziva slutnju neke velike nesrece?Mozda nam se cini da je sreca lakomisleno izazivanje sudbine,pa se radije drzimo nekog neodredjenog stanja,koje nije ni sreca ni nesreca.....vec neka tupa potistenost i gorcina,jer se tako osecamo sigurnijim.
Mozda se odricemo srece jer ne zelimo da se odreknemo prezira prema svemu sto nas okruzuje.......a srecan covek nista ne prezire!Mozda sebi zabranjujemo srecu jer smo navikli da sebe kaznjavamo.Mozda se bojimo srece jer se bojimo sebe samih.....a sreca je stapanje sa sobom.....osecanje jedinstva i punoce.
Ne zazirimo od srece.Necemo zbog srece biti kaznjeni.......niti ce nam ona navuci na vrat neku veliku nesrecu.Necemo sebe srecom ni unistiti.....ni uciniti plitkim i povrsnim.....a prezir je i onako bedna zamena za punocu zivota......dok je sebe kaznjavati besmisleno.
Dobro otvorite oci.......sreca je bas mozda ispred vas......nedozvolite da vam promakne!

Image Hosted by ImageShack.us

♥ 19:47 ♥ komentari (13) ♥ print.....Strah od srece.....

nedjelja, 11.02.2007. ♥

♥ Za ovu pricu nemam naslov

Dugo sam zelela da imam pirsing na obrvi....kada sam skupila dovoljno para otisla sam konacno i to da uradim.Niko nije verovao da cu zaista to uraditi jer svi znaju koliko se bojim igle.....ali eto za to sam morala skupiti hrabrosti!Kada sam usla u taj pirsing studio....prvo sto sam ugledala bila je velika stolica.....jako slicna onoj koju mozemo videti kod zubara (inace imam veliki strah i od zubara,a pogotovo od te stolice)....ali sta je tu je.....sad kad sam napokon skupila hrabrost nije bilo odustajanja!Sednem ja jedva na tu stolicu....zatvorim oci....i za par sekundi sve je bilo gotovo.Moram priznati da uopste nije bolelo....bar ne onoliko koliko sam ja mislila.....valjda od tog straha i od svega nista nisam osetila.E....sad sledi glavna poenta ove price....Mom tadasnjem decku se taj pirsing nije uopste svidjao....sta vise mrzeo ga je.....po njemu samo kurve imaju pirsing i tetovazu....I sad,da neodugovlacim previse....trebali smo jednom da se nadjemo.....medjutim on je po obicaju kasnio dok sam ga ja cekala.....tu je vec proslo nekih 15 minuta....a njega nema.Odjednom mi je neko prisao iza ledja i zatvorio mi oci....kad sam pogodila da je to on, naglo je sklonio ruke.....osetila sam veliki bol i uhvatila se za obrvu.....mindjuse vise nije bilo.Suze su mi odma krenule.....samo sam se pitala na sta licim posto mi je curila krv i mindjusa mi nije bila izvadjena kroz tu rupu nego bukvalno iscupana tj. otkinuta.Dok sam plakala decko me je samo gledao sa blagim osmehom i mrtav hladan mi je rekao "nemas pojma kako si lepsa bez tog sranja".....to je kao trebalo da me utesi!Ni dan danas neznam da li je to slucajno ili namerno uradio.....znao je koliko ja to volim i koliko mi se to svidja.....neverujem bas da mi je namerno otkinuo pirsing....ali nebi me cudilo ni da jeste.Sada samo imam mali oziljak na obrvi koji se i neprimecuje.....sva sreca.....moglo je biti i gore.
Sad trenutno planiram da uradim jednu malu tetovazu....to ce biti nesto vezano za jednu osobu koja je ostavila veliki trag u mom srcu i koja mi puno znaci.....a razmisljam i da busim jezik.....ali za to ce mi bas biti potrebna velika hrabrost!

Image Hosted by ImageShack.us

Image Hosted by ImageShack.us

♥ 21:48 ♥ komentari (18) ♥ printZa ovu pricu nemam naslov

petak, 09.02.2007. ♥

♥ Da li verujete u horoskop?

Ja verujem u horoskop,ali ne u onaj dnevni ili mesecni....nego u zivotni (u natalnu kartu).Pronasla sam na internetu ovaj "cudan" horoskop.....vi procenite sami koliko vas on dobro procenjuje!Po ovom horoskopu sam ja glavna tracara naughty....i izdajica....sto naravno nije tacno....u svakom slucaju nadam se da cete se dobro nasmejati!

Ovan: bahati gadovi, uvek moraju da budu šefovi i glavni u svemu. Uzrok su verovatno male dimenzije određenih delova tela.

Bik: samozadovoljni, ćutljivi daveži, dosadni kao klub filatelista.

Blizanci: glavni ogovarači i tračare, izdajice i prevrtljivci sa dvostrukim merilima koja se menjaju svakih 15 minuta.

Rak: posesivni ludaci, uvrede se ako im dobro jutro niste zaželeli pravilnom intonacijom i menjaju raspoloženje kako im padne na pamet.

Lav: arogantni, večni potcenjivači, puni velikih planova za sve koji na kraju koriste samo njima, kao da ih je i briga za druge.

Devica: opsesivno kompulsivni neurotici koji se stresa oslobađaju čisteći stan, slažući garderobu i porcelan. Prezahtevne cepidlake kojima ni previše nije dovoljno.

Vaga: narcisoidni šizofrenici, ogledalo im je najbolji prijatelj. Treba im nedelju dana da se odluče hoće li naručiti koka-kolu ili pepsi. Toliko su lenji da je pravo čudo kako uopšte ustaju iz kreveta.

Škorpija: samosažaljevajući autodestruktivci koji svoju jagmu ne mogu podneti sami pa moraju da povuku još 100 ljudi sa sobom. Da je sutra kraj sveta, oni se ne bi šokirali - verovatno bi učestvovali u sado-mazo orgijama.

Strelac: raspikuća i kockar, uživa da soli pamet, a entuzijazam mu je toliki da je veruje da je moguće i oživeti mrtve - naravno, samo ako to on radi. Užasava se da prizna da zna za osećaj tuge.

Jarac: pravi pravcati goniči robova, veruju u sudbinu do zadnjeg slova. Reč "oprostiti" ne postoji u njihovom rečniku. Prodali bi dušu za društveni status.

Vodolija: vulgarni i nepristojni perverznjaci, večita zabadala u privatni život drugih. Verovatno ne iznenađuje činjenica da je, po statistici, u CIA najviše špijuna upravo u znaku Vodolije.

Ribe: samosažaljevajući dosadnjakovići, čekaju da ih neko uteši, ne mogu ni da mrdnu bez tuđe pomoći. Čak i najmanju sitnicu vide kao vrhunsku senzaciju pa gnjave ljude okolo. U pauzi kad su dobre volje, bave se tuđim problemima, pa opet padnu u depresiju i tako u krug.


Image Hosted by ImageShack.us

♥ 01:06 ♥ komentari (7) ♥ printDa li verujete u horoskop?

utorak, 06.02.2007. ♥

♥ Tuzna prica

Dve najbolje drugarice.....Milica i Milana (moja mladja sestra)....rodjene istog dana....iste godine....isle su u istu skolu....u isti razred.....od detinjstva su bile nerazdvojne....sve do tog dana
07.02.2005. ponedeljak (dan ranije):
Kao i svaki predhodni i taj dan su bile zajedno.Milica je imala decka koji je bio na odvikavanju od heroina....zbog nje je odlucio da ide da se leci.....bio je na sve spreman samo da ga ona neostavi.Kad su se vratile iz skole Milana je otisla kuci,a Milica je otisla da se nadje sa jednim drugom od njenog decka da bi mu vratila neke pare koje mu je ovaj dugovao.Te veceri joj se gubi svaki trag.....te veceri se nije vratila kuci....
08.02.2005. utorak
7:50 ujutru....zvoni telefon....cuje se nepoznat glas.....Milica je mrtva....vise je nema.Pronadjena je nadrogirana,pretucena (citaj unakazena) i silovana od 4 razlicite osobe....Njeno bezivotno telo lezalo je na pragu ispred stana njenog decka...
Proslo je vec dve godine...Milana se polako oporavila,ali jos uvek ima neke traume.....Milica za nju nikada nije umrla.....jos uvek zivi duboko u njenom srcu....i zivece tamo sve do dana kada ih nebo nebude ponovo spojilo.

Image Hosted by ImageShack.us

♥ 23:42 ♥ komentari (6) ♥ printTuzna prica

četvrtak, 01.02.2007. ♥

♥ Snovi postoje da bi se sanjali.....a zivot postoji kako bi ostvarili svoje snove

Trebalo je tog jutra ustati u 4h....spakovati kofere i sa izlaskom sunca napustiti Hurgadu.Dok sam se pakovala u glavi mi je bila samo jedna misao...."jos samo 7h te deli do ostvarenja tvog sna"!Put je bio zaista naporan i dug....bilo je jako toplo....+49C.....a oko nas samo pesak....nebo....i sunce.Sati su prolazili a mi smo se sve vise,i vise priblizavali Kairu....Uvek sam zamisljala da se piramide nalaze negde u srcu pustinje.....nekada davno i jesu bile tamo,ali ih je vremenom "progutao grad".Vozili smo se ulicama Kaira i blizili se platou Gize....odjednom sam iz autobusa ugledala nesto ogromno.....nesto nalik na piramidu.Zatvorila sam oci....duboko udahnula....i opet ih otvorila...Mislila sam da sanjam....ali ne....ovo je zaista bila stvarnost.Autobus je stao.....otvorio vrata.....izasla sam i ostala nepomicno da stojim.....ispred mene su stajale 3 prelepe gradjevine....3 piramide.Srce je pocelo jako da mi lupa.....samo sam cutala i uzivala u pogledu....uzivala u onome sto je ispred mene.Sve je bilo tako nestvarno.....tako cudno....u jednom trenutku sam se cak i uplasila da se slucajno ne probudim....ali to vise nije bio samo san.....sada je san postao stvarnost.....Keopsova piramida (to je ona najveca) je jedina gradjevina koja se ubraja u 7 svetskih cuda,a koja i dan danas postoji.....to zaista treba videti i doziveti.Nadam se da cu se jednog dana opet vratiti u Egipat i to ne samo zbog piramida.....postoje i druge mnogo lepe i cudesne stvari koje zasluzuju da budu opet vidjene!


Image Hosted by ImageShack.usImage Hosted by ImageShack.us

ponedjeljak, 29.01.2007. ♥

♥ Kad ljubomora postane bolest.....

Svi smo mi pomalo ljubomorni i to je sasvim normalno ali da li smo se nakada zapitali da li ta ljubomora prerasta u opsesiju ili bolest?
Naravno da nam svima ponekad prija kad vidimo da je voljena osoba pomalo ljubomorna,ali ljubomora nije izraz prevelike ljubavi.Ljubomora potice iz osecanja duboke unutrašnje nesigurnosti. Ljubomorna osoba je posesivna jer se boji da ce biti napuštena....strahuje da ce biti iskljucena,ostavljena,zanemarena.Ta osoba nesvesno veruje da su drugi od nje privlacniji i dostojniji ljubavi...Proganja je osecanje da zapravo nije voljena i da su njeni odnosi toliko krhki i nesigurni da se zacas mogu prekinuti.....tad pocinje da izaziva sazaljenje kod drugih,i to sve u cilju samo da bi se osecala voljenom.Oseca se ugroženom jer joj se cini da je neko sa strane veoma lako može istisnuti i zauzeti njeno mesto....zato pokušava da ogranici kretanje osobe do koje joj je posebno stalo na krug onih koje doživljava kao, manje više,''bezopasne''.....e tad ljubomora prerasta u bolest....u opsesiju.Niko nema prava da nam zabrani slobodu kretanja....slobodu izbora...da odlucuje umesto nas ili da nas sputava u nasim ciljevima.....jedino ako mi to svesno ili ne svesno dopustamo.Bolesno ljubomorne osobe su veoma opasne....kako po sebe,tako i po okolinu.Takva osoba je spremna na sve samo da bi dobila ono sto misli da zasluzuje....ili da bi ispunila neki svoj hir.....a ako joj to neuspe posledice mogu biti kobne.Ljubomore se ne možemo osloboditi svesnom odlukom ili samokontrolom.Jedini nacin da je se rešimo je da zavolimo sami sebe!

Image Hosted by ImageShack.us

♥ 01:45 ♥ komentari (8) ♥ printKad ljubomora postane bolest.....

srijeda, 24.01.2007. ♥

♥ ....San ili java....

...Otvaram oci i zaticem te pored sebe.....cvrsto spavas i pricas nesto na francuskom....nista te nerazumem ali sudeci po tvom blagom osmehu na licu znam da sanjas nesto lepo.Odlazim u kuhinju i spremam ti dorucak.....zelene paprike....znam kako to volis.....pravim ti kafu i zajedno sa doruckom donosim ti je u krevet.Budim te poljupcem i neznim dodirima....kako si se samo obradovao kada si video sta sam ti spremila da ruckas.....sve si pojeo.Znas da je danas veoma vazan dan za mene....danas je moj poslednji kasting za glumu.....govoris mi da cu uspeti i da verujes u mene....kreces samnom.Bio si u pravu....uspela sam...usla sam u prvih 3.....mojoj sreci nije bilo kraja....a ni tvojoj.Srecan si zbog mene jer znas koliko mi to znaci.Uzimas me za ruku i vodis me u setnju pored Dunava....sedamo na jednu klupu.....ljubimo se...pricamo o nasim zajednickim planovima i zeljama....sve deluje tako magicno i neopisivo.Vracamo se u stan.....polako skidas sve sa mene.....srce mi sve jace i jace lupa.....gledas me tim neznim i nevinim pogledom....prislanjas me uza zid....osecam tvoj dah na mom vratu.....polako ulazis u mene...sve je tako carobno.Strast se rasplamsava....nastavljamo da vodimo ljubav....uzivamo jedan u drugom....
Zvoni telefon....javljam se i cujem tatu kako mi govori da ustanem jer cu zakasniti na fakultet.Nema te pored mene....jos uvek sam sanjiva i nista mi nije jasno.Ustajem iz kreveta i trazim te.......ti si i dalje tamo gde si bio.....a ja....ja sam sve ovo sanjala.Bilo je tako stvarno da i sad dok ovo pisem nemogu da verujem da je to bio samo san.Ponekad nam nepreostaje nista drugo nego da sanjamo i tezimo ka ostvarenju tih snova.

Image Hosted by ImageShack.us

♥ 21:07 ♥ komentari (11) ♥ print....San ili java....

ponedjeljak, 22.01.2007. ♥

♥ Ni mene nije zaobislo.....

Zahvaljujuci Mazi saznacete 5 zanimljivih stvari o meni koje do sada niste znali.Dugo sam razmisljala sta da napisem.....ima toliko toga sto neznate ali ajde evo za pocetak ovih 5 (sad koliko su zanimljive prosudite sami):

1.SLATKISI- njih obozavam.Nemogu da zamislim svoj dan bez neke cokolade ili kolaca....jednostavno nemogu da funkcionisem ako ne pojedem nesto sltko.Kad sam bila mala tata mi je stalno govorio da ce mi kupiti 5kg cokolade i da cu morati to sve odjednom da pojedem da bi mi se konacno smucilo.Jedva sam cekala taj dan......5kg cokolade samo za mene.....ali taj dan jos nije dosao!Sada samo skrivaju slatkise od mene,ali uzalud.....uvek ih pronadjem!

Image Hosted by ImageShack.usImage Hosted by ImageShack.us

2.ZIVOTINJE- oduvek sam zelela da imam psa (sibirskog haskija) ili neku iguanu ili zmiju.Obozavam zivotinje i nijedne se nebojim.....svaka mi je lepa na svoj nacin.Posto zivim u stanu nemogu da imam psa.....a sto se tice iguane i zmije moji se toga boje i gadi im se tako da nemam izbora.Cesto se dogadjalo da dovedem nekog psa sa ulice......nahranim ga i cekam roditelje da se vrate kuci da bi ih pitala moze li on da ostane bar 2-3 dana kod nas.....naravno svaki put je odgovor bio NE tako da je kuca leteo napolje.

Image Hosted by ImageShack.us

3.SPANSKI JEZIK- imam u planu da usavrsim spanski.Dosta toga razumem ali malo slabije govorim.....nadam se da cu uspeti da ga u potpunosti naucim.

4.DECA BEZ RODITELJA-
mislim da svako od nas bar jednom u dva meseca moze da odvoji jedan dan kako bi posvetio malo ljubavi i paznje nekome kome je to zaista potrebno.Cesto znam da odem u decije selo gde su smestena deca koju su roditelji ostavili i koja su prepustena sama sebi posle svoje 18 godine.Najvecu ljubav sam osetila upravo tamo.....i oni trebaju prijatelje,nekog ko ce da se igra sa njima,da brine za njih.....da im pruzi jedan zagrljaj pun topline i ljubavi.Nekada im odnesem odecu koja mi je mala i koju vise nenosim,slatkise ili igracke......ali sve je to malo u poredjenju sa onim sto njima treba.Jednog dana kad dodje vreme za to,i ako budem imala uslova,volela bi da pored svoje dece usvojim i jednu bebu.

Image Hosted by ImageShack.us

5.POVRCE- mrzim povrce....jedino sto jedem je krompir.Moja ishrana se uglavnom bazira na testeninama,pizzama,svakakvom pecivu i naravno slatkisima.Sad sigurno mislite da sam debela....to bi svako pomislio kad bi cuo sta svakodnevno jedem ali nisam.....da nemam dobar metabolizam vec bi odavno imala preko 100kg.

Sad znate nesto malo vise o meni ali nije to sve,ima jos puno stvari sto ce te tek saznati u nekim narednim postovima......a do tada......wave

Ovo sve prosledjujem Lost in darkness....ocekujem od nje da napise 5 zanimljivih stvari koje do sada nismo znali o njoj!

♥ 23:05 ♥ komentari (10) ♥ printNi mene nije zaobislo.....

petak, 19.01.2007. ♥

♥ Love is in the air

Moje prvo zimovanje sa drugaricama.....bilo mi je samo 16 godina....a njemu 21.Sa osmehom na licu se prisecam tog perioda,i naseg prvog poljupca.Bio je visok,crn,i imao je predivne oci....oci koje su zracile nekom cudnom energijom.Dovoljan je bio samo jedan njegov pogled da me potpuno osvoji.I dan danas kad se setim toga osecam leptirice u stomaku.
Mrak...tisina...hotelska soba....on & ja....sve se dogodilo nekako brzo.Njegove ruke su bile svuda po mom telu....ljubio me je tako strastno kao nikad niko do tad.Tada sam prvi put osetila da neko moze biti tako strastan i tako nezan u isto vreme.Srce vec pocinje ubrzano da mi lupa...kad bi samo mogla da vratim vreme u nazad i da opet prozivim sve to.
Zatvorila sam oci i pustila secanja da naviru.Osecam svaki njegov dodir,uzdah,poljubac.... mmmmm....... i sama pomisao na miris njegove koze i dodir njegovog tela me uzbudjuje.Kako bi volela da je sada tu pored mene....samo da ga osetim.
Proslo je skoro 5 godina.....sudbina ga je opet vratila u moj zivot i u moje srce.....ovog puta mu necu dozvoliti da tako lako ode!:-)

Image Hosted by ImageShack.us

♥ 21:55 ♥ komentari (12) ♥ printLove is in the air

srijeda, 17.01.2007. ♥

♥ I believe I can fly.....I believe I can touch the sky

Jedna od mojih mnogobrojnih neostvarenih zelja je da skocim iz aviona.Visine su me oduvek privlacile.Skok u ambis, osećaj moći i adrenalin koji taj skok proizvodi jos jedan su razlog vise da i to isprobam.I ko kaze da covek nemoze da leti,mozda nema krila ali ipak postoje mogucnosti za to.Zelim da znam kako je leteti,kako je baciti se u visine a pri tome neznajuci kakav ce ishod to imati,tj.da li ce se padobran otvoriti ili ne.Mogi kazu da ti pri tom prvom skoku ceo zivot prodje pred ocima.....ja zelim da osetim to....zelim to da dozivim.Imam samo jedan zivot koji mi je i do sada prosao veoma brzo,a mogu tek da zamislim kako ce proleteti.Mlada sam,kad cu ako ne sad.Obozavam extremne sportove a ovo je samo jedan od njih.Slagala bi kad bi rekla da se pomalo neplasim...ali taj osecaj slobode,adrenalina u krvi....to me tako privlaci.Zelim da budem sto blize oblacima,pticama,suncu....da padam a da se na kraju ipak docekam na noge.Mozda cu tada shvatiti kako je zivot zaista vredan i jedinstven,samo ga treba znati ziveti i iskoristiti do maximuma!Cim mi se ukaze prilika necu je propustiti,i naravno javicu vam kako je bilo.....mozda se i vama svidi!

Slibe.com - Free Image Picture Photo Hosting Service - Click to enlargeSlibe.com - Free Image Picture Photo Hosting Service - Click to enlarge

ponedjeljak, 15.01.2007. ♥

♥ U potrazi za srecom

Resila sam....dosta je vise suza,patnje,boli....zivot je ipak samo jedan.Nezelim da se posle kajem,kad ostarim,sto sam neke stvari propustila,ili sto nisam bila dovoljno hrabra da ucinim nesto sto sam toliko zelela.Zivot mi je vec i ovako dovoljno sjeban ali nikad nije kasno da krenem ispocetka.

Studiram menadzment,to je naravno bila odluka mojih roditelja koji uvek misle da su upravu.Oduvek sam zelela da budem frizer i da zavrsim glumu.Tata mi je stalno govorio da mogu bilo kad da zavrsim neki kurs ili neku frizersku akademiju,ali moram prvo da imam neki fakultet.Samo kad se toga setim...kako sam bila glupa.Eto sad studiram ono sto nevolim ali nema veze izdrzacu jos malo pa je konacno kraj.Nadam se da cu jednoga dana imati svoj frizersko-kozmeticki salon.Do tada mi samo preostaje da budem uporna i da nikom vise nedozvolim da utice na mene, na moje ideje i planove.Uvek sam gledala samo druge i pokusavala da im na sve nacine udovoljim,nikad sama sebi nisam bila vazna....ali moracu sad da pocnem da gledam malo i sebe.

Od sada bilo sta da mi se desi prihvatacu sa osmeho na licu,tako je bilo i pre,samo sto me je ljubav unistila i osmeh je ponekad bio lazan.Necu vise da se osvrcem na proslost.....znam samo da se nekajem zbog nicega sto sam uradila i da stojim iza svake moje reci i dela,pa makar to bilo i pogresno,ali ja sam u tom trenutku mislila da je tako najbolje.

Verujem i dalje u onu pravu i iskrenu ljubav,ljubav za koju nepostoje prepreke i predrasude.Sve se moze kad se hoce i uvek postoji neki nacin da se problemi rese.Sve je moguce i nista nije nemoguce!Zivot ponekad bas zna da nas iznenadi,ali u tome je i njegov smisao.

Cudo zivota mozemo razumeti jedino ako dopustimo da se dogodi nesto neocekivano!Sigurna sam da svakog dana postoji bar jedan trenutak koji nam omogucava da izmenimo sve ono sto nas cini nesrecnim.Svakoga dana mi pokusavamo da obmanemo sebe kako taj trenutak nepostoji i kako je svaki dan isti predhodnom, ali taj trenutak postoji.On moze biti skriven u malim i nebitnim stvarima......na nama je da ga prepoznamo i da uzivamo u zivotu punim plucima!wink

Slibe.com - Free Image Picture Photo Hosting Service - Click to enlarge

♥ 15:10 ♥ komentari (8) ♥ printU potrazi za srecom

subota, 13.01.2007. ♥

♥ Odlomak iz knjige Alhemicar

Zašto moramo da slušamo svoje srce? - upita mladic u trenutku kada su se spremali da prenoce.
- Jer tamo gde ono bude, tamo ce biti tvoje blago.
- Srce mi je uznemireno - rece mladic. - Sanja, uzbuduje se i zaljubljeno je u jednu ženu pustinje. Stalno od mene nešto zahteva i nocima me ne pušta da spavam dok mislim na nju.
- To je dobro. Tvoje srce je živo. Nastavi i dalje da slušaš to što ima da ti kaže.
Naredna tri dana mimoidjoše se sa nekoliko ratnika, a još neke su videli na horizontu. Mladicevo srca je pocelo da govori o strahu. Pricalo mu je price koje je culo od Duše Sveta, price o ljudima koji su krenuli u potragu za svojim blagom i nikad ga nisu našli. Ponekad bi uplašilo mladica pomišlju da nece uspeti da nadje blago ili da bi mogao da umre u pustinji. U drugim prilikama bi govorilo mladicu da je vec zadovoljno jer je našlo ljubav i zlatnike.
- Moje srce je kolebljivo - rece mladic Alhemicaru kada su zastali da malo odmore konje. - Ne želi da nastavim.
- To je dobro. To je dokaz da ti je srce živo. Prirodno je da se plašiš da promeniš sve što si do sada stekao - za jedan san.
- Zašto onda trebam da slušam svoje srce?
- Zato što nikad neceš uspeti da ga ucutkaš. Cak i ako se budeš pravio da ga ne slušaš, ono ce uvek biti u tvojim grudima, stalno ponavljajuci šta misli o životu i o svetu.
- Cak i kad je sklono izdaji?
- Izdaja je udarac koji ne ocekuješ. Ako dobro poznaješ svoje srce, onda to njemu nikad nece poci za rukom. Jer ceš poznavati njegove snove i njegove želje i umeceš da se nosiš sa njima.
Niko nije uspeo da pobegne od svog srca. Zato je bolje slušati šta govori. Kako nikad ne bi došlo do udaraca koje ne ocekuješ.

Mladic je nastavio da sluša svoje srce dok su putovali pustinjom. Poceo je da upoznaje njegove smicalice i trikove, a samim tim je poceo i da ga prihvata onakvo kakvo je. Tako je mladic prestao da oseca strah i više nije želeo da se vrati jer mu je srce jednog popodneva reklo da je zadovoljno. "Cak i ako malo izvoljevam", govorilo je njegovo srce, "to je zbog toga što sam ljudsko srce, a ljudska srca su takva. Boje se ostvarenja svojih najvecih snova, jer smatraju da to ne zaslužuju ili da ce doživeti neuspeh. Mi premiremo od straha i pri samoj pomisli na ljubavi koje su zauvek otišle, na trenutke koji su mogli biti lepi, a nisu bili, na blaga koja su mogla biti otkrivena, a ostala su zauvek skrivena u pesku. Jer kad se to dogodi, mnogo patimo".
- Moje srce se boji patnje - rece mladic Alhemicaru jedne noci kad su posmatrali nebo bez meseca.
- Reci mu da je strah od patnje gori od same patnje. I da nikad nijedno srce nije patilo kada je krenulo u potragu za svojim snovima, jer svaki trenutak potrage jeste trenutak sretanja s Bogom i s Vecnošcu.
"Svaki trenutak potrage je trenutak susretanja" - rece mladic svom srcu. "Dok sam tragao za svojim blagom, svi dani su bili svetli, jer sam znao da je svaki taj cas deo sna o potrazi. Tragajuci za tim svojim blagom, na putu sam otkrio stvari koje ni u snu nisam sanjao da cu sresti, a sve to zahvaljujuci hrabrosti s kojom sam pokušao da dosegnem stvari nedostižne pastirima."
Onda je citavo jedno popodne njegovo srce ostalo mirno. Tokom noci, mladic je mirno spavao, a kada se probudio njegovo srce je pocelo da mu prica neke stvari iz Duše Sveta. Ispricalo mu je kako je sretan svaki covjek koji nosi Boga u sebi. I da je srecu moguce naci i u zrnu pustinjskog peska, kao što mu je Alhemicar vec rekao. Jer zrno peska je trenutak Stvaranja, a Vaseljeni su bile potrebne hiljade miliona godina da bi ga stvorila. "Svakog coveka na kugli zemaljskoj ceka njegovo blago", rece njegovo srce. Mi, srca, nemamo cesto obicaj da govorimo o tom blagu, jer ljudi vec više ne žele da ga pronadu. O njemu pricamo samo deci. Onda ostavljamo da život uputi svakoga smerom koji mu je odredila sudbina. Ali nažalost malobrojni su oni koji slede put koji im je obeležen, a to je put Licne Legende i srece. Smatraju da je svet pun pretnji - i da zbog toga taj svet postaje opasan.
Zato mi, srca, pocinjemo da govorimo sve tiše, ali nikada ne prestajemo. A potajno se nadamo da se naše reci cuju, jer ne želimo da ljudi pate zato što nisu sledili svoje srce."
- A zašto srca ne kažu ljudima da treba da nastave da slede svoje snove? - upita mladic Alhemicara.
- Zato što bi u tom slucaju srce najviše patilo. A srca ne vole da pate.
Od tog dana mladic je shvatio svoje srce. Zatražio je da ga više nikad ne napušta. Zatražio je od njega da se stegne u grudima i da mu da znak za uzbunu kada se udalji od svojih snova. Mladic se zakleo da ce uvek ocekivati taj znak i da ce ga slediti.
Te noci je sve ispricao Alhemicaru. I Alhemicar je shvatio da se mladicevo srce vratilo Duši Sveta.

Alhemicar, Paulo Coelho


Image Hosted by ImageShack.us

♥ 14:14 ♥ komentari (3) ♥ printOdlomak iz knjige Alhemicar

petak, 12.01.2007. ♥

♥ Ponestaje mi snage.......

Osecam da vise nemogu da izdrzim sve ovo.Ma koliko se ja pretvarala i zavaravala da sam jaka i da mogu da se izborim sa ovom boli ipak nemogu.Polako mi ponestaje snage.Osecam da propadam.Vec dva dana zivim na vodi i sokovima.....hrana mi se gadi.Pocela sam da pusim dve kutije cigareta dnevno.Sve me ovo uzasno boli....

Sinoc sam pricala sa njegovom bivsom,tj. sadasnjom curom (ipak je nju izabrao),i njoj je sve ovo jako tesko.Saznala je da nam je govorio iste stvari,da je imao iste planove i za mene i za nju....saznala je da me je zaprosio,da je hteo da ima dete samnom.....mislila je da takve reci govori samo njoj.I ja sam to isto mislila.Neznam da li je on uopste svestan kako sve ovo boli.Boli i njega,to znam,jer on je taj koji mora da nosi sve ovo na savesti.U svakom slucaju sve ovo se dobro zavrsilo,moglo je biti i gore da se ovako nastavilo.Ona ce pokusati da mu oprosti i zajedno ce krenuti sve ispocetka.A ja.......

Ja sam ostavila svog bivseg sa kojim sam bila skoro 4 godine u vezi...sve to zbog njega.Sa njim sam imala planove da se preselim u Sloveniju i da tamo nastavimo zivot.Molio me je da se pomirimo ali ja nisam zelela.Sada kada sam ostala sasvim sama nezeli ni da cuje za mene,a pogotovo za to da zajedno idemo u Sloveniju da zivimo.

Propustila sam ceo zimski semestar na fakultetu,pala sam vec 3 ispita...sta me jos ceka ni sama neznam.Znam samo da nemam vise snage ma koliko se trudila da nastavim dalje.Ja sam jako emotivna osoba, samo sto to retko ko zna.Spolja delujem veoma veselo i mnogo puta me pitaju ljudi da li sam ja ikada imala i jedan problem u zivotu.Uvek se smejem,niko me nezna kao tuznu osobu.Sve je to samo maska.Veruj te mi da kad se najvise i najlepse smejem tada mi srce najjace pati.

On je bio moj andjeo....jedini me je razumeo.Njemu sam mogla sve da kazem.Po prvi put sam osetila da je on osoba kojoj mogu skroz da verujem.Znao je ponekad da slaze ali ja sam to znala,znao je i on da znam pa mi je ubrzo nakon toga sve priznao.....sve do sada.Ovakav udarac zaista nisam ocekivala.Zar je toliko tesko ponekad reci istinu?Ja sam uvek za istinu,ma koliko bolela.....jer posle lazi samo ostaje sumnja i strah od nove lazi....a toga se jako tesko mozemo osloboditi....za to su potrebne godine.

Jedno vece je hteo da se ubije,da se bi oduzme zivot....ja sam resila da isto to uradim jer nebi mogla ziveti bez njega.Pocela sam da pijem tablete....jednu za drugom....on me je sprecio da to neuradim....stala sam na vreme pa nije bilo nekih vecih posledica,hvala Bogu!Sada osecam kao da treba da uradim isto....nevidim vise smisao zivota.Jedino sto jos moze da me spase to je vera.Vera u Boga,u bolje sutra,u lepsi zivot....Retko kada sam gubila veru i nadu....ali ovo postaje sve teze i teze.

Nedostaje mi taj dusevni mir,osecaj spokoja,ljubav....Ja zivim od ljubavi,ona me pokrece,daje mi snagu....zbog ljubavi sam spremna na sve samo sto uvek naidjem na pogresnu osobu koja nezna to da ceni.

Sve na svetu bi sad dala samo da mu cujem glas i da ga zagrlim....da osetim da je tu,tako blizu a tako daleko.

Free Image Hosting at www.ImageShack.us

♥ 23:01 ♥ komentari (7) ♥ printPonestaje mi snage.......

četvrtak, 11.01.2007. ♥

♥ Ovako je sve pocelo.....

Dugo sam zivela u mraku,tako da sam pocela da se stapam sa njim.
Bol, patnja, more tuge, bili su mi jedini prijatelji.Bilo mi je dobro. Bar sam mislila tako. Bila sam mracna, okrutna prema svima. Ogorceni pesimista. Ima li sta gore od toga?!Prijatelji su bili oko mene, ali me nisu razumeli.Nisu mogli da shvate da osoba koja je puna zivota moze da bude toliko uplasena,nedodirljiva i sama.
Pokusavali su da me izvuku iz mog stvorenog sveta,ali nije im polazilo za rukom. Nisam dozvoljavala nikome da dopre do mene. Bila sam okruzena ljudima,a sama. Povredjena,razocarana u ljubav, u zivot, u snove...
Svi su me molili da prestanem s tim i pustim nekog u svoje srce, da
ponovo budem ona stara ja.Nisam htela, srce nije htelo. Dusa jos uvek nije bila spremna na
novi rizik. Srce je znalo da sam jednom rizikovala i izgubila veliki deo sebe. Srce je znalo da je drugi rizik mnogo veci.Ulog je veci.Rizikujem celu sebe. Srce, dusa i ja smo morali da pazimo kome cemo
da se poklonimo...
A onda si mi se desio ti. Usetao si u moj život lagano. Sasvim slucajno. Preokrenuo ga naglavacke. Vrata mog mraka, otvorio si kljucem ljubavi. Ponovo si napravio od mene onu staru devojku sposobnu da zivi i voli. Uneo si svetlost u moj san, zoru u moj dan. Postao si centar mog zivota, smisao mog zivljenja. Ucinio si ono sto niko nije mogao ni da zamisli.
Zaljubila sam se. Zavolela te.Kako? Kada? Ne znam. Srce je znalo.... osetilo...sapnulo mi tiho, da
niko ne cuje, da je spremno na rizik da ti se da. Zahtevalo je i reklo da je spremno da voli. Tebe da voli. Da ti se preda celo, da sa njim radis sta hoces. Da bude tvoje, kuca istim ritmom.
I ja sam se predala. Pustila sam srce da me vodi. Osecam... svakim otkucajem te volim sve vise i vise. Predajem ti se i dusom i srcem,ne razmišljajuci o sutrasnjici. Sve potiskivane emocije izbile su na povrsinu i prave eksploziju za eksplozijom u mom telu. Toliko su jake da me prosto boli ova ljubav prema tebi!Kad god pomislim na tebe, osmeh mi se vrati na lice. Od srece. Od zadovoljstva. Od ljubavi koja je sve jaca i jaca. Pulsira mi venama, odzvanja u glavi. Dovodi do slatkog ludila. I srecna sam zbog toga.
Zivim za tebe. Disem za tebe. Ponovo sanjam... zbog tebe. Moja dusa je ponovo cista. Srecna. Euforicna.Dao si mi razlog da zivim. Da stvaram. Pokazao mi da i dalje zaslužujem da budem srecna. Voljena. Vratio si mi veru u sebe.Samopouzdanje. Dao si mi sve sto sam mislila da je odavno izgubljeno.Zakljucano u mracnom sefu patnje. Možda gresim. Mozda je sve ovo jos
samo jedna iluzija stvarnosti, ali je lepa i ne zelim da je se odreknem.Ne mogu da dozvolim da mi pobegne posle tolike samoce.
Ljubavi,kunem ti se, ucinicu sve da budes srecan i nikad te necu povrediti jer to nezasluzujes.
Sta još da kazem? Za kraj cu te samo zamoliti nešto: Ako ti moja ljubav ikada bude dosadila i predstavljala teret, otidji tiho iz mog zivota, kao sto si i usao u njega. Oprosticu i necu zaliti, jer ti, ti si onaj koji je uneo svetlost u moju dusu i samo ti imaš prava da je opet zatvoris u mrak.
Nadam se da se to nikad nece desiti...
P. S. Zelim da se probudim pored tebe makar jedno jutro, ako ne
mozes da mi pruzis vise...

Free Image Hosting at www.ImageShack.us

♥ 18:36 ♥ komentari (14) ♥ printOvako je sve pocelo.....

srijeda, 10.01.2007. ♥

♥ Zamisli me

Kad budes cekao zoru belu
uz blagu neznost druge zene
zamisli mene u njenom telu
i moje ruke kao njene....

Probaj da nadjes u njenom vapaju
istinu sto se po tebi sluti
ja bi da mozes u zagrljaju
kroz njene reci moje cuti....

Kad budes snio zoru belu
uz toplu ljubav druge zene
hocu da budem u njenom telu
i moje ruke da budu njene....

♥ 22:39 ♥ komentari (3) ♥ printZamisli me

Samo zelim da budes srecan....a tvoja sreca je sa njom!

♥ 17:20 ♥ komentari (6) ♥ print

♥ Ljubav

Bezbroj ce pitanja ostati bez odgovora,
i postojace nesto sto nikad necu znati...
zasto je slepac covek koji voli?
zasto voli kad toliko pati?

Mozda je ljubav samo bolest
ili slabost srca u samoci,
ili varka sto tera naivca
da ga prevare vlastite oci....

Image Hosted by ImageShack.us

♥ 14:58 ♥ komentari (0) ♥ printLjubav

♥ Cemu sve to

Nikad me nisi lagao.....zasto sada....zasto?

Zar je toliko tesko bilo reci istinu,znas da bi razumela.Povredio si me jako,nisam to od tebe ocekivala.Znala sam da je juce bila tu dok smo razgovarali.Znala sam da si samo pokusavao da od mene izvuces odgovore na neka pitanja da bi ih ona videla.Danas ti govorim da znam da je pored tebe i da slusa nas razgovor a ti mi kazes da nije.Podcenio si me....zar mislis da sam glupa.Znam sta si ocekivao da cu reci....ali nisam.Radio si mi iza ledja....povredio me.Nemas pojma kako sve to boli.Od tebe sam to najmanje ocekivala.Da mi je to uradio neko drugi....ali TI!

Cemu sve to andjele....cemu.

Rekla sam ti da joj nepokazujes neke stvari i da joj nesaljes moje mailove zato sto znam da ces se posle kajati.Ipak si to uradio i napravio samo jos vecu glupost.Neradi stvari zbog kojih ces se kajati,shvati to.

Zasto si trosio vreme samnom kad si mogao biti sa njom....ipak nju volis kako kazes.Zasto si me trazio,ulivao laznu nadu i snove....zasto.Znam da ni sam neznas odgovore na ta pitanja zato ti ih necu ni traziti.

Mislis da je jedno izvini ili oprosti dovoljno da izbrise sve ovo.Neznas samo kako boli,srce mi se cepa,dusa mi se razdire.....neznam kako cu se oporaviti posle svega....zaista neznam.

Samo znaj da te ne mrzim...jer mrzeti nekog koga volis znaci voleti ga jos vise.Nemam razloga za to.Neosecam vise nista....samo bol.

Free Image Hosting at www.ImageShack.us

♥ 14:16 ♥ komentari (2) ♥ printCemu sve to

♥ Njemu....a on ce se vec prepoznati

Jos jedna noc puna suza koje nikako neprestaju.Tesko je kada vam neko srusi sve snove,snove za koje ste ziveli, za koje ste se budili,i u kojima ste nalazili spas od ove surove realnosti.Neznam samo cime sam to zasluzila.

On je taj koji je govorio da je najveci greh igrati se necijim osecanjima....upravo ga je i sam pocinio.Obecavao mi je ko zna koliko puta da ce se promeniti,da ce postati jaci,bolji,odlucniji....ali to su samo reci na kojima je i sve ostalo.Kada ga je najvise bolelo ja sam bila tu,ulivala mu snagu,nadu u zivot....dok ga je ona sve vise i vise spustala na samo dno.

Govorio je da me voli,da nikad u zivotu nije sreo osobu koja mu je slicnija,da nezna kako ce bez mene,da sam mu se uvukla pod kozu,u krv....govorio je jos puno lepih reci.

Verovala sam u sve, u sva ta lazna obecanja....pa cak i u to da ce nju preboleti.Ovoga puta sam pogresila.Nekazu dzabe da je ljubav slepa.Mozda ja i jesam slepa ili se samo pravim da nevidim.
Bila sam spremna da ostavim sve sto imam da bi zajedno sa njim zapocela neki novi zivot.Zivot bez bola,patnje,suza...Bila sam spremna zato sto verujem u pravu ljubav....ljubav koja govori srcem.

Ovo nije prvi put da su mi lomili srce,uzimali su sve sto imam nedavajuci nista....a trazili su sve.Prvi put mi se srce oporavilo zahvaljujuci njemu.Naucio me je da opet volim i vratio mi osmeh na lice i veru u zivot.Samo neznam kako cu sad....sama nemogu dalje....nemam vise snage....nemam volje za zivotom....Ostaju mi samo suze,bol i secanja na one lepe trenutke koje smo proveli zajedno.....te trenutke i da hocu nemogu da zaboravim nikada.

Sve mi mogu uzeti ali jedno ne....nadu i veru u pravu ljubav!

♥ 01:00 ♥ komentari (1) ♥ printNjemu....a on ce se vec prepoznati

♥ Zaljubljen u ljubav

" Kada bih imao jedan komadic zivota, dokazivao bih ljudima koliko grese kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju .

Kada bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta i podario mi komadic zivota, moguce je da ja ne bih kazao sve sto mislim , ali nesumnjivo bih mislio sve sto kazem. Stvari bih cenio, ne po onome sto vrede, vec po onome sto znace. Spavao bih manje , sanjao vise, shvatio sam da svaki minut koji provedem zatvorenih ociju gubimo sezdeset sekundi svetlosti.

Hodao bih kad drugi zastanu, budio se dok ostali spavaju. Slusao bih druge kada govore i kako bih uzivao u sladoledu od cokolade.

Kada bi mi Bog poklonio komadic zivota, oblacio bih se jednostavno , izlagao potrbuske suncu, ostavljajuci otkrivenim ne samo telo vec i dusu.

Boze moj, kad bih imao srce, ispisivao bih svoju mrznju na ledu i cekao da izgreje sunce.

Boze moj, kad bih ja imao jedan komadic zivota ... ne bih pustio da prodje ni jedan jedini dan, a da ne kazem ljudima koje volim da ih volim. Uveravao bih svaku zenu i svakog muskarca da su mi najblizi i ziveo bih zaljubljen u ljubav. Dokazivao bih ljudima koliko grese kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju.

Deci bih darivao krila ali bih prepustio da sama nauce da lete, stare bih poucavao da smrt ne dolazi sa staroscu vec sa zaboravom. Toliko sam stvari naucio od vas ljudi...

Naucio sam da citav svet zeli da zivi na vrhu planine, a da ne zna da je istinska sreca u nacinu savladavanja litica. Shvatio sam da kada tek rodjeno dete stegne svojom malom sakom, po prvi put, prst svoga oca,
da ga je zauvek uhvatilo. Naucio sam da covek ima pravo da gleda drugog odozgo, jedino kada treba da mu pomogne da ustane da se uspravi. Toliko toga sam mogao da naucim od vas, premda mi to nece biti od vece koristi, jer kad me budu spakovali u onaj sanduk, ja cu nazalost poceti da umirem."

Oprostajno pismo Gabriela Garsije Markesa

♥ 00:16 ♥ komentari (0) ♥ printZaljubljen u ljubav

utorak, 09.01.2007. ♥

♥ Cekam te

Cekam te....
Dodji i donesi mi samo svoj osmeh,
taj osmeh je jedino sto trazim,
sve ostalo imam.
Imam oci koje ce videti
tvoje tuzno lice.
Imam ruke koje ti nikada
nece dozvoliti da padnes.
Imam srce u kome ces
pronaci svoj dom.....




♥ 23:43 ♥ komentari (0) ♥ printCekam te

♥ Osmeh Andjela

Kada suze pomute tvoje oci....
i slabost ti krene venama....
kad zaspis budan na postelji...
i u rukama ti hladnoca zasvira...

okreni pogled....
prema noci....
negde jos tinjaju trenutci vecnosti....
jos negde neko ceka da te sretne....

skupi usne...
pusti osecaje...
jaci si od bola i straha...

tvoje postojanje vredi i previse....
da pustis....
da trune poput praha....

ako se predas....
izgubio si sebe....



Toliko od mene za prvi put!

♥ 22:19 ♥ komentari (2) ♥ printOsmeh Andjela

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se